Eko selo je zajednica ljudi koja pokušava da živi tako da od prirode uzme što manje, a vrati što više. Ne postoji jedan recept ni jedan izgled: negde su to stara sela koja su ljudi ponovo oživeli, negde nova naselja sagrađena od zemlje, drveta i slame, a negde sezonska mesta koja dišu sa godišnjim dobima. Zajedničko im je pitanje koje stoji iza svega: kako da živimo dobro, a da mesto na kom živimo posle nas bude bolje nego pre nas.
U ovom tekstu pričamo o tome odakle ideja eko sela dolazi, šta ih čini posebnim i kako sve to izgleda u praksi, na livadi i u šumarku u Ilinu, sa pogledom na Rtanj.
Odakle dolazi ideja eko sela
Ljudi su oduvek živeli u malim zajednicama, oslonjeni na zemlju, vodu i jedni na druge. Ideja eko sela, u obliku u kom je danas znamo, nastala je u drugoj polovini 20. veka, kao odgovor na život koji se sve više udaljavao od prirode. Jedna od najpoznatijih zajednica, Findhorn u Škotskoj, počela je 1962. sa nekoliko ljudi i baštom na peskovitoj obali. Auroville u Indiji osnovan je 1968. kao grad u kome bi ljudi iz celog sveta živeli zajedno. U Australiji su sedamdesetih Bil Molison i Dejvid Holmgren razvili permakulturu, način da se bašte, kuće i cela naselja projektuju po uzoru na prirodne sisteme.
Početkom devedesetih Robert i Dajana Gilman opisali su eko selo kao naselje po meri čoveka, u kome su ljudske aktivnosti uklopljene u prirodni svet tako da mu ne štete, i koje može uspešno da traje u neodređenu budućnost. Ta definicija se i danas najčešće navodi. Godine 1995. nastala je Globalna mreža eko sela (Global Ecovillage Network), koja danas povezuje stotine zajednica na svim kontinentima. Pyramid Village je deo te mreže.
Četiri strane jednog eko sela
Globalna mreža eko sela gleda na svaku zajednicu kroz četiri dimenzije, i to je dobar način da se razume šta eko selo zapravo jeste. Nije reč samo o kompostu i bašti, već o celini:
- društvena: kako ljudi žive zajedno, kako donose odluke i rešavaju nesuglasice
- kulturna: šta zajednicu povezuje, njeni rituali, umetnost, priče i odnos prema mestu
- ekološka: kako se koristi voda, zemlja i materijal, šta se dešava sa otpadom i hranom
- ekonomska: kako zajednica opstaje, ko od nje živi i koliko novca ostaje u kraju
U našem selu sve četiri se lepo vide. Zajednica su ekipa sela, volonteri i gosti koji se vraćaju svake sezone. Kultura su krugovi, kakao ceremonije, muzika uz vatru i stara kruška na livadi, koju smo vremenom pretvorili u oltar sela. Ekologija je u vodi, otpadu i gradnji, a ekonomija u tome što hranu, drva i usluge tražimo prvo od ljudi iz Ilina i okoline.
Gradnja od onoga što mesto daje
Eko sela širom sveta grade od materijala koji su blizu: od zemlje, kamena, drveta, slame i granja. Tako se troši manje energije na prevoz, a zgrade prirodno dišu, leti čuvaju hlad, a zimi toplotu. Mnoge zajednice grade zajedno, na radionicama na kojima se znanje prenosi iz ruke u ruku.
Kod nas je gradnja laka i sezonska. Nadstrešnice stoje na stablima iz okolnih šuma, bale sena su klupe, kapije i ograde pletemo od granja, a stari nameštaj i alat popravljamo umesto da kupujemo novi. Svake godine selo izgleda malo drugačije, jer ga grade ruke onih koji te sezone dođu.
Voda i otpad: krug koji se zatvara
U većini eko sela voda je dragocena i sa njom se postupa pažljivo: skuplja se kišnica, voda iz tuševa i sudopera prolazi kroz biljne prečistače, a toaleti su suvi, pa se ne troši pijaća voda da bi se nešto ispralo. Otpad se razvrstava, ostaci hrane idu u kompost, a cilj je da se što manje toga uopšte i stvori.
U Pyramid Village pijaća voda je na stanicama za točenje na više mesta u selu, pa svako nosi svoju flašu. Voda iz tuševa ide kroz biofilter, zato molimo goste da koriste biorazgradiv sapun i šampon. Toaleti su suvi, kompostni, a otpad se razvrstava već na mestu gde nastaje. Na festivalu koristimo čaše za višekratnu upotrebu, i to je jedna od stvari po kojima nas ljudi prepoznaju.
Hrana iz kraja i zajednička kuhinja
Hrana je u eko selima mnogo više od obroka. Bašte, voćnjaci i lokalni proizvođači znače manje transporta i ambalaže, a zajednička kuhinja je mesto gde se ljudi zaista upoznaju: dok se seče povrće, pere posuđe i čeka da nešto proključa. U mnogim zajednicama se kuva i jede zajedno svaki dan.
U našem selu kuhinja je zajednička i otvorena za sve goste, sa šporetima i posuđem. Namirnice biramo iz okoline koliko god možemo. Bašta sela raste iz godine u godinu, uz pomoć volontera, a za grupe i retreate kuhinja sela sprema obroke prilagođene programu.
Zajednica: najteži i najlepši deo
Svako ko je živeo u eko selu reći će isto: najteže nije gradnja ni bašta, već zajednica. Kako da se dogovorimo, kako da čujemo jedni druge, kako da podelimo posao. Zato mnoga eko sela neguju krugove, zajedničke sastanke na kojima svako dobije reč, i jasna pravila o tome kako se odlučuje.
Kod nas dan često počinje i završava se u krugu. Ujutru se dogovara ko šta radi, a uveče se deli šta je bilo. Gosti nisu posmatrači, već deo sela dok su tu: pomognu u kuhinji ako žele, sednu uz vatru, uđu u razgovor sa ljudima koje do juče nisu znali. Mnogi kažu da su baš zbog toga došli ponovo.
Eko selo u Srbiji: novi život starih sela
Srbija ima stotine sela koja se prazne. Ilino je nekada imalo preko 900 stanovnika, a danas ih je oko stotinu. Istovremeno, sve više ljudi iz gradova traži mir, prirodu i smisao, i vraća se na selo, ponekad za stalno, a češće za jedan deo godine. Eko sela su jedan od načina da se te dve priče spoje: da stara mesta dobiju nove ljude, a novi ljudi mesto kome mogu da pripadaju.
Pyramid Village je sezonsko eko selo. Živi od maja do oktobra, a zimi se odmara, kao i livada na kojoj stoji. Nije savršeno i ne pretvara se da jeste: svake godine nešto učimo, menjamo i popravljamo. Ali od prve sezone verujemo da je ovo pravi put, i da se lepo živi kad se živi blizu zemlje i blizu ljudi.
Kako izgleda dan u eko selu
Dan počinje rano, jer sunce prvo obasja vrh Rtnja. Posle doručka ekipa sela radi u bašti, na gradnji ili u kuhinji, a gosti biraju: uspon na Šiljak, hemok u šumarku, radionica ispod nadstrešnice ili samo tišina na livadi. Podne se provodi u hladu, a predveče, kad se svetlo prospe po livadama, dolazi zlatni sat. Uveče je krug, kakao ceremonija ili muzika uz vatru, a noću iznad sela se vidi Mlečni put.
Da li u eko selu može da se odsedne?
Može, i to je najlakši način da ga upoznaš. U Pyramid Village se spava u svom šatoru, u hemoku, u deljenom ili privatnom tipiju, ili u kamperu. Uz svaki boravak su zajednička kuhinja, tuševi, pijaća voda i parking. Ko prvi put dolazi, najlakše je da izabere uvodni vikend, kada je sve organizovano: dolazak, obroci, upoznavanje sela i uspon na vrh.
Kako se postaje deo eko sela
Najbolji način da eko selo upoznaš iznutra je volontiranje: boravak i obroci u zamenu za 4–6 sati rada dnevno, najmanje tri dana. Volonteri grade, rade u bašti, uređuju selo, popravljaju stare stvari, kuvaju i brinu o otpadu. Mnogi se vraćaju svake sezone, a neki od njih danas vode delove sela.
