Gde je Ilino
Ilino leži u podnožju Rtnja, u opštini Boljevac i Zaječarskom okrugu, na oko 374 metra nadmorske visine. Iz sela se vrh Šiljak vidi kao skoro pravilna piramida, a okolo su livade, voćnjaci i hrastove šume. Najbliža veća mesta su Boljevac i Sokobanja, a do Beograda je oko tri sata vožnje.
Selo kroz vreme
Ilino je nekada bilo središte Opštine Ilinske, a kuća u kojoj je danas zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi bila je 1926. prodata baš toj opštini i služila kao njeno sedište. Posle Drugog svetskog rata u njoj su jedno vreme radile seoska prodavnica i kafana.
Kao i mnoga sela istočne Srbije, Ilino se tokom 20. veka praznilo. Popis iz 1961. zabeležio je 921 stanovnika, a 2022. u selu ih je 95, gotovo svi Srbi, prosečne starosti preko 55 godina. Poslednjih godina selo ponovo oživljava kroz seoski turizam: domaćinstva se uređuju u etno stilu, otvaraju se konaci, a goste privlače čist planinski vazduh, tišina i domaća kuhinja.
Broj stanovnika po popisima. Izvor: Republički zavod za statistiku.
Ljubinka Savić Grasi, vajarka iz Ilina
Najpoznatija Ilinčanka rođena je u selu 1922. godine. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završila je u Beogradu, u klasi profesora Alojza Dolinara, i postala jedna od plodnih srpskih vajarki: radila je u gipsu, terakoti i bronzi, pravila skulpture, biste i plakete i izlagala u zemlji i inostranstvu. Njena dela čuvaju se u najvećim muzejima, kulturnim ustanovama i privatnim zbirkama.
Udala se za Đuzepea Pina Grasija, čuvenog klesara i saradnika Ivana Meštrovića. Među njenim najpoznatijim delima je plaketa sa likom satiričara Vladimira Bulatovića Viba, koja se dodeljuje uz Vibovu nagradu za satiru. Ideja je nastala iz druženja sa Vibom njenog sina, novinara Zefirina Grasija, kasnije direktora Politike. Iako je živela i stvarala u Beogradu, ostala je vezana za rodno selo do kraja života. Umrla je 1999. godine.
Zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi
Kuća s kraja 19. veka pripadala je porodici Savić do 1926. Danas je potpuno obnovljena kao zavičajna kuća vajarke, opremljena u tradicionalnom stilu predmetima domaće radinosti meštana Ilina. U njenoj sobi je postavka o životu i radu umetnice, a u kući su izložena i neka od njenih dela. Pored kuće je i edukativni centar sela, namenjen radionicama starih zanata, rukotvorinama i predavanjima o seoskom turizmu.
Ljudi koji danas grade Ilino
Konzervator i restaurator Dušan Milisavljević, koji je tokom karijere uradio nameštaj i restauracije za 34 crkve, došao je u Ilino slučajno 2010. i ostao. Sagradio je etno kompleks „Rtanjski dvori“ i spasao stari restoran „Zaboravi ako možeš“ iz 1900. godine, umesto da ga sruši. Uz njih su u selu etno kompleks „Vilino“, obnovljeno domaćinstvo iz 18. veka, i seosko domaćinstvo „Onomad“. A na livadi i u šumarku na ivici sela, od maja do oktobra, živi Pyramid Village.
Ilino u slikama
Iz Ilina na Rtanj
Iz sela se lepo vidi ceo put do vrha, a uspon na Šiljak sa vodičem kreće iz kampa. Uveče, kad sunce zađe, Ilino utone u mrak bez svetala, pa se Mlečni put vidi golim okom.